|
C R E D O |
 |
 |
P O J E D I N A Č N O I S V E M I R Rudolf Štajner
S v e t i d e j a je praizvor i princip svakog bića. U njemu se nalazi beskrajna harmonija i duševni mir. Biće, koje ne bi bilo osvetljeno njegovom svetlošću, bilo bi mrtvo i bez suštine, i ne bi imalo udela u celokupnosti sveta. Samo ono što svoje postojanje prima od ideje, predstavlja nešto na stvaralačkom drvetu univerzuma. Ideja je taj u sebi jasan, u sebi samom i samim sobom sebi dovoljan duh. Pojedinačno mora imati duh u sebi, inače opada kao neki suvi list sa drveta, i bilo bi uzalud tu. Čovek pak oseća i spoznaje sebe kao pojedinačno, ako se probudi do svoje pune svesti. Ali uz to je on zasadio čežnju prema ideji. Ova čežnja ga pokreće da savlada pojedinačnost i dozvoli da duh u njemu oživi, da bude saobrazan duhu. Sve što je sebično, što ga čini o v a k v i m određenim, pojedinačnim bićem, čovek mora da ukine u sebi, da skine sa sebe, jer to je ono što potamnjuje svetlost duha. Ono što proizlazi iz čulnosti, iz nagona, požude, strasti, to želi samo ta egoistična individualnost. Otuda čovek mora da umrtvi u sebi to sebično htenje, on mora umesto onoga što o n hoće kao pojedinac,hteti t o što hoće duh, ideja u njemu. Pusti pojedinačnost da otputuje i sledi glas ideje u sebi, jer samo je ona to božansko! Ono što se hoće kao pojedinac, to je u opsegu celog sveta neka bezvredna, u struji vremena nestajuća tačka; ono što se hoće „u duhu“, to je u centru, jer oživljava u nama centralnu svetlost univerzuma; neko takvo delo ne podleže vremenu. Ako se radi kao pojedinac, onda se isključuje iz zatvorenog lanca svetskog delovanja, onda se odvaja. Ako se radi „u duhu“, tada se uživljava u opšte svetsko delovanje. Umrtvljenje svake sebičnosti jeste osnova za viši život. Jer ko ubije sebičnost, taj živi u večnom b i ć u. Mi smo b e s m r t n i u toj meri, u kojoj dozvolimo da sebičnost u nama odumre. Ono što je na nama smrtno jeste sebičnost. To je pravi smisao izreke: „Ko ne u m r e, pre nego što u m r e, taj p r o p a d a, kada u m r e.“ To znači, ko ne prekine sa sebičnošću tokom vremena svojeg života, taj nema udela u opštem životu koji je besmrtan, taj nikada nije bio tu, niti je imao istinsko bitisanje. |
|
Opširnije...
|
|
KOGA MOŽEMO DANAS ZVATI REPREZENTANTOM ČOVEČANSTVA? |
|
|
|
Branko Ljubić
Čovek koji danas živi u tako turbulentnom vremenu, kao budni svedok zadivljujućih dostignuća, ali i neopisivog varvarstva unutar čovečanstva, oseća prirodnu potrebu da sebi uvek iznova postavi jedno određeno pitanje u smislu neprekidnog preispitivanja i orijentacije svog individualnog životnog razvoja. Jer, u nemilosrdnoj borbi antagonizama, koja se odvija i unutar njegove duše, on spontano upućuje svoj pogled ka svom najvišem idealu (ukoliko ga uopšte ima), onome što mu kao duhovni uzor može da pruži orijentir u već jako komplikovanim okolnostima sadašnjeg razvoja čovečanstva. Tražeći onaj princip ili biće koje može da bude merilo životnog razvoja u sadašnjosti i budućnosti, on se pita: postoji li neko biće što nas u ovo vreme korumpiranih i lažnih vrednosti može svojim postojanjem i moralnim integritetom zaista uveriti u dublji smisao čovečanskog razvoja, koje poseduje sve ono što mora posedovati, jedno biće koje smemo da nazovemo reprezentantom čovečanstva? Koje je to biće – koje u najdubljem smislu te reči možemo da označimo Reprezentantom svih nas što sačinjavamo čovečanstva? |
|
Opširnije...
|
|
O PROBLEMATICI PREVOĐENJA DELA RUDOLFA ŠTAJNERA NA SRPSKI ILI HRVATSKI JEZIK[1] |
|
|
|
Branko Ljubić Knjige i ciklusi predavanja dr Rudolfa Štajnera (Rudolf Steiner 1861- 1925) kao i neka od njegovih pojedinačno štampanih predavanja, prevođeni su na hrvatski ili srpski još prilično rano, već u trećoj deceniji 20. stoleća. U prirodi je stvari da su se naši prevodioci, trudeći se da verno, ali i u duhu sopstvenog jezika, prenesu pojmove R. Štajnera, suočili sa teškoćama odnosno zadacima koji prevazilaze okvire sadašnjeg istorijskog trenutka. Radi se o činjenici da su se uz već poznate teškoće pri prevođenju s nemačkog jezika pojavile i dodatne koje su u vezi sa novim, čak i za nemačkog čitaoca neuobičajenim načinom izražavanja Rudolfa Štajnera. Kao osnivač antropozofije on je pre svega tvorac veoma diferenciranog i dalekosežnog pojmovnog sveta. |
|
Opširnije...
|
|
IZ AUTOBIOGRAFIJE RUDOLFA ŠTAJNERA |
|
|
Iz mojeg antropozofskog delovanja postoje dva rezultata; prvo, moje knjige objavljene pred svetom, drugo, veliki niz kurseva, koji su najpre zamišljeni kao privatno izdanje i mogli su ih kupiti samo članovi teozofskog (kasnije antropozofskog) društva. To su bile beleške (prepisi), sačinjene više ili manje dobro pri predavanjima, i koje – zbog nedostatka vremena – nisam mogao da korigujem. Meni bi bilo najdraže, da je usmeno izgovorena reč bila ostala usmeno izgovorena reč. Ali, članovi su hteli privatno otštampane kurseve. I tako je to ostvareno. Da sam imao vremena da korigujem stvari, tada od početka ne bi trebalo da postoji ograničenje „samo za članove“. To ograničenje je napušteno pre više od godinu dana.
|
|
Opširnije...
|
|
CREDO ZAJEDNICE HRIŠĆANA (CHRISTENGEMEINSCHAFT) |
|
|
Jedno svemoćno duhovno-fizičko božansko biće
je temelj postojanja neba i Zemlje, koje očinski
ide pred svojim stvorenjima.
|
|
Opširnije...
|
|
O STAZI POŠTOVANJA, O DEVOCIJI |
|
|
|
Rudolf Štajner
Samo u svojoj vlastitoj duši može čovek da nađe sredstva koja otvaraju usta posvećenog. On mora u sebi da razvije neke osobine do određenog visokog stepena, tada mu mogu pripasti najviša duhovna blaga.
|
|
Opširnije...
|
|
NOVI DOKUMENTI |
|
|
|
Ginter Ašof
U povezanosti sa istraživanjima o požaru prvog Geteanuma Ginter Ašof (Günther Aschoff) je pregledao mnoge arhivske dokumente. Pri tome je mogao da utvrdi, da je pitanje rođenja Rudolfa Štajnera bilo postalo nejasno kroz mnoge publikacije. Zato je po nalogu dornaške radne grupe arhiv i istorijat sakupio sve, što je mogao da nađe o mestu i datumu rođenja Rudolfa Štajnera. Ova naknadna istraživanja su pokazala, da je dan rođenja R. Štajnera 27. februar, a ne 25. februar 1861. godine. |
|
Opširnije...
|
|
IZ PETOG JEVANĐELJA |
|
|
|
Zabeleška u notesu Rudolfa Štajnera
Kada je on završio razgovor sa
majkom, osetio se nagnan duhom
da krene prema Jordanu ka Jov. Na putu je sreo
dvojicu esejana, sa kojima je često
vodio razgovore. I on ih nije poznao. Ali oni
su njega prepoznali sasvim dobro.
„Kuda vodi tvoj put“
„Onamo, kuda još duše vaše vrste
ne žele da gledaju – Gde bol čovečanstva može da nađe
zrake zaboravljene svetlosti.“
|
|
Opširnije...
|
|
Mihajlo! |
|
|
|
Michael!
Leihe mir dein Schwert
Damit ich gewappnet sei
Den Drachen in mir zu besiegen.
Erfülle mich mit deiner Kraft
Damit ich in Verwirrung bringe
Die Geister, die mich lähmen wollen.
Wirke in mir
Dergestalt, daß das Licht strahle
Meines Ich, und ich so geführt werden kann
Zu Handlungen, die Deiner würdig sind.
Michael! |
|
Opširnije...
|
|
SEĆANJA |
|
|
|
Sećanja povodom 86. godišnjice smrti Rudolfa Štajnera
(30. mart 1925 – 30. mart 2011)
1. PRATIOCI NA PUTU
Rudolf Štajner je imao prema Mariji Štajner bezuslovno poverenje. Prvi testament, koji je poznat (19. februar 1907), dok je ona još nosila ime Marija fon Sivers, ima sledeći sadržaj: „Posle moje smrti treba gospođica Marija fon Sivers da ima pravo raspolaganja u moje ime. Šta ona čini na taj način, treba da bude učinjeno u moje ime. To malo, što ja posedujem, prelazi sve u njene ruke; ona treba da preduzima sve mere. Posebno ona treba da misli na moje roditelje i na brata i sestru u Hornu.
|
|
Opširnije...
|
|
IZ TAJNE NAUKE |
|
|
|
Rudolf Štajner
UDUBLJIVANJE U SIMBOLIČNU PREDSTAVU
„Šta je uronjavanje u neku predstavu, možemo shvatiti, ako prvo uočimo šta je sećanje. Ako upravimo pogled na neko stablo, a zatim se okrenemo na drugu stranu, tako da drvo više ne vidimo, možemo sećanjem opet probuditi u duši predstavu o stablu. Ona predstava o stablu što je imamo, iako ga okom ne vidimo, jeste sećanje na stablo. A sad zamislimo da čovek zadrži to sećanje u duši; da pusti da mu duša miruje na predstavi sećanja, i da pri tome nastoji da isključi sve druge predstave. Tada se duša udubila u predstavu sećanja o drvetu. Tu se radi o udubljivanju duše u jednu predstavu; samo, ta predstava je slika neke stvari viđene čulima. Ali, ako to isto preduzmemo sa predstavom unetom u svest slobodnom voljom, moći ćemo malo pomalo postići dejstvo kome težimo.
|
|
Opširnije...
|
|
IZ TEOZOFIJE |
|
|
Rudolf Štajner
UVOD
Kada je Johan Gotlib Fihte u jesen 1813. godine predavao svoju „nauku“, kao zreli plod jednog života posvećenog službi Istini, kazao je odmah u početku sledeće: „Ova nauka pretpostavlja potpuno novi unutrašnji čulni organ, kojim se vidi jedan novi svet, koji za obične ljude uopšte ne postoji.“ A zatim je pokazao na jednom poređenju, kako je to neshvatljiva njegova nauka onome ko hoće da ga ocenjuje predstavama običnih čula: „Zamislimo svet onih koji su slepi od rođenja, pa su im zato poznate samo stvari i njihovi odnosi što postoje preko čula dodira. Dođite među njih i govorite im o bojama i drugim odnosima koji postoje samo usled svetlosti i za onoga ko ima oči. To bi bilo pričanje o nečemu što za njih ne postoji, i bolje je ako vam to kažu, jer ćete tako ubrzo primetiti pogrešku i prestati da im uzalud govorite, ako već ne možete da im otvorite oči.“ Ko govori ljudima o takvoj stvari, na koju ukazuje Fihte u ovom slučaju, često se nalazi u položaju koji je sličan položaju onih koji imaju oči prema onima koji su slepi od rođenja. Ali, ove stvari su ipak one koje se odnose na čovekovo pravo biće i najvišu svrhu. I morao bi, prema tome, očajavati zbog čovečanstva onaj ko bi hteo verovati da je potrebno „prekinuti uzaludno govorenje“. Ni jednog trenutka čak, ne sme se sumnjati u mogućnost da se svakome „otvore oči“ za ove stvari, svakom ko za to ima dobru volju. Sa tom pretpostavkom su stoga govorili i pisali svi oni koji su u sebi osećali da im se razvio „unutrašnji čulni organ“, kojim su mogli upoznati pravo biće čoveka, skriveno spoljašnjim čulima. Zato je od najstarijih vremena, uvek iznova, govoreno o takvoj „skrivenoj mudrosti“. Ko je nešto od nje shvatio, oseća to znanje sigurnim, isto kao što su sigurni u predstave boja oni koji imaju zdrave oči. Za njega zato toj „skrivenoj mudrosti“ ne treba nikakvog „dokaza“. On pak zna, da ona ni ne treba nikakvog dokaza za onog kome se, kao i njemu, otvorilo „više čulo“. Njemu on može govoriti, kao što neki putnik može govoriti o Americi onima koji, doduše, nisu sami videli Ameriku, no o tome mogu sebi stvoriti predstavu, pošto bi videli sve što i on, kada bi im se za to pružila prilika.
|
|
Opširnije...
|
|
ANĐEO ČOVEKOV SAPUTNIK |
|
|
|
Volfgang Vajrauh
Intervju o Anđelima sa Hans-Verner Šrederom1 – I deo
Predgovor
Intervjuisati nekoga o Anđelima na iscrpan način ne spada baš u svakodnevne poslove. Međutim, ukazivanja Rudolfa Štajnera na ovu temu su jasna i mnogobrojna, i to je naročito značajna tema za kraj ovog stoleća. Pre svega, pri tom se može uputiti na njegovo predavanje „Šta čini Anđeo u našem astralnom telu?“ (u predavanjima „Smrt kao životna promena“, ICD 182). Tu on vrlo detaljno izlaže kako Anđeo nastoji da u čoveku reši tri važna ideala budućnosti, i kakvim izobličenjima mogu oni da se izvrgnu ako ih čovek ne shvati svesno i u svojoj društvenoj okolini ne ostvari. U vezi sa ovim pominje Rudolf Štajner 2000. godinu, do koje treba da se razvije određena svest kao dejstvo Anđelove delatnosti i impulsa; to se postiže u prvom redu bavljenjem antropozofijom, studiranjem duhovne nauke Rudolfa Štajnera. To je pozadina intervjua sa Hans-Verner Šrederom, koji ima za cilj da pruži osnove za proširenje znanja o biću Anđela i odnosu između čoveka i Anđela.
|
|
Opširnije...
|
|
ANĐELI MISLE NAŠU SVEST |
|
|
|
Rudolf Štajner
Uzmimo jednom misli, dakle to, što mi kao ljudi mislimo. Najpre su ove misli u našoj svesti, ali one nisu puko u našoj svesti. One su istovremeno u svesti bića najbliže više hijerarhije, angeloi, anđela. Dok mi imamo neku misao, naš celi misaoni svet je na primer misao anđela. Anđeli misle našu svest. I zato ćete spoznati, kako se, ako se podiže do vidovitosti, mora razviti drugi osećaj prema gledanju bića viših svetova nego u običnoj spoljašnjoj stvarnosti. Ako se misli tako kao o fizičko-čulnom svetu, o zemaljskom postojanju, ne može se doći gore do više vidovitosti. |
|
Opširnije...
|
|
IZ AKAŠA-ISTRAŽIVANJA |
|
|
|
Rudolf Štajner
Keln, 18. decembar 1913.
drugo predavanje
Pre nego što nastavim dalje sa razmatranjem života Hrista Isusa, hteo bih da načinim neke barem nagoveštajne napomene o načinu, kako se nalaze ove stvari. Dabogme da se tu prirodno radi samo o tome, da se s malo reči karakteriše jedna izvanredno opširna stvar. Ali ja ipak hoću, da vi imate jednu predstavu o tome, šta se može nazvati okulnim istraživanjem, koje ide do stupnja, kroz koji se prodire do takvih konkretnih činjenica, kakve smo mi juče na primer ovde mogli da posmatramo.
|
|
Opširnije...
|
|
DOGAĐAJ HRISTOVE POJAVE U ETERSKOM SVETU |
|
|
|
Rudolf Štajner
Karlsrue, 25. januar 1910
Ako se čovek neko vreme bavio duhovno-naučnim pogledom na svet i zatim pusti da na njega deluju različite ideje, misli i saznanja, koje dobija kroz ovaj pogled na svet, onda mu ova saznanja postavljaju svakako najrazličitija pitanja. I postaje se ustvari sve više i više duhovni naučnik time što se takva pitanja, koja se zapravo mogu nazvati pitanjima osećaja, naravi, karaktera,ukratko životnim pitanjima, vezuje na duhovno-naučne ideje. Ove ideje su dabogme takve, koje ne zadovoljavaju samo našu teorijsku, našu naučnu radoznalost, nego nam daju razjašnjenja o zagonetkama života, o tajnama postojanja. I ove misli i ideje postaju za nas stvarno plodne tek ako mi ne samo mislimo i osećamo njihov sadržaj, njihovu vrednost i njihovo značenje,nego ako takoreći učimo, da svet pod njihovim uticajem, koji je oko nas, gledamo drugačije. Ove ideje treba da nas prožmu toplinom, treba u nama da postanu impulsi, snage duše. To će one postajati sve više i više, ako nam odgovori, koje dobijamo na određena pitanja, postavljaju takoreći nova pitanja, i ako tako bivamo vođeni od pitanja do odgovora i taj odgovor nam
ustvari ponovo postaje jedno pitanje, i zatim nam opet dođe novi odgovor i tako dalje. Time se korača napred u duhovnom saznanju i takođe u duhovnom životu.
|
|
Opširnije...
|
|
TEOZOFIJA I ROZENKROJCERSTVO |
|
|
|
Rudolf Štajner
Kasel, 29. juni 1907.
Juče sam vam to, što se naziva rozenkrojcersko posvećenje, izveo do trećeg stepena, do „saznanja okultnog pisma“. Mi smo dakle upoznali, šta se u rozenkrojcerskom smislu naziva „studiranje“, zatim „postizanje imaginativnog saznanja“, i potom to, što se naziva „uživljavanje u okultno pismo“, u ono pismo, koje je uzeto iz samih prirodnih zakona. Sada nam spada u zadatak, da krenemo ka četvrtom stupnju rozenkrojcerskog posvećenja, ka tome, što se naziva „pripremanje kamena mudraca“. Ja vas molim, da ostavite po strani sve to, što ste u bilo kakvim knjigama mogli da čitate o „pripremanju kamena mudraca“ i da sebi budete jasni, da se tek u našem sadašnjem vremenu može nešto saopštiti o tome, šta rozenkrojcer zapravo misli sa „pripremanjem kamena mudraca“.
|
|
Opširnije...
|
|
JOVANOVA APOKALIPSA |
|
|
|
Rudolf Štajner
Kao neobičan dokument nalazi se na kraju Novog zaveta Apokalipsa, tajno otkrivenje Sv. Jovana. Potrebno je samo pročitati prve reči, da bi se naslutila tajanstvenost tog spisa. „Otkrivenje Isusa Hrista, koje njemu dade Bog, da pokaže slugama svojim šta se ima zbiti uskoro; ovo je poslato u znaku preko anđela božijeg slugi svojem Jovanu.“ Šta se ovde objavljuje, „poslato je u znaku“. Dakle, bukvalni smisao se ne sme primiti kao takav, nego se mora tražiti neki dublji, za koji je taj doslovni smisao samo znak. Ali, mnogo toga još upućuje na takav „tajni smisao“. Jovan se obraća na sedam crkava u Aziji. Time se ne može misliti na čulno stvarne crkve. Jer broj sedam je sveti simbolički broj, koji mora biti da je izabran upravo zbog ovog svog simboličkog značenja. Stvarni broj azijskih crkava bio bi neki drugi. A na to tajanstveno ukazuje nadalje, kako Jovan dolazi do otkrivenja: „Bejah u duhu na dan Gospodnji i čuh glas iza sebe silan kao truba, koji govoraše: Šta vidiš napiši u knjigu, i pošalji na sedam crkava.“ Dakle, ima se posla s jednom objavom, koju je Jovan primio u duhu. I to je otkrivenje Isusa Hrista. Izgleda uvijeno u tajni smisao to što je svetu postalo vidljivo kroz Hrista Isusa. Neki takav tajni smisao mora se dakle tražiti u Hristovom učenju. Ovo otkrivenje se odnosi prema običnom hrišćanstvu, kao što se u predhrišćanska vremena odnosilo misterijsko otkrivenje prema narodnoj religiji. Tako izgleda opravdanim pokušaj, da se ova Apokalipsa obrađuje kao misterija.
|
|
Opširnije...
|
|
ANĐEO ČOVEKOV SAPUTNIK (II) |
|
|
|
Volfgang Vajrauh
Intervju o Anđelima sa Hans-Verner Šrederom – II deo
Jedna životna tajna
Volfgang Vajrauh: O jednom drugom gledištu govori Rudolf Štajner u ICD 193 (Misija Arhanđela Mihajla – objave prave tajne čovekovog bića – Dornah, 21. XI do 15. XII 1919 g.):
„Ljudi moraju u sadašnjem vremenu saznati još i druge stvari. Danas ljudi još ne poznaju tajnu života koja je unutrašnje povezana sa savremenom tačkom razvoja čovečanstva. U ranija vremena, pre sredine 15. stoleća, nije trebalo uzimati u obzir tu tajnu. Danas je nužno pogledati na to. Ta se tajna života sastoji u tome da čovek, takav kakav je sada konstituisan – telesno, duševno, duhovno – noću na neki način gleda događaje sledećeg dana, ali tako da on te događaje sledećeg dana treba da ima u punoj svesti. Onaj koji to ima, to je njegov Anđeo. Dakle, ono što se proživi u jednoj noći, to se vrši u zajednici sa bićem koje mi označavamo kao Anđeo, a to je jedan pogled na sledeći dan. Dabome, ne treba to posmatrati sa gledišta ljudske radoznalosti, to bi bilo sasvim pogrešno gledište. Treba to posmatrati sa gledišta praktičnog života Samo onda kada je prožet sasvim unutrašnje tim mnenjem, stvaraće na pravilan način zaključke, prenosiće misli u svoj dnevni život. Uzmimo sasvim konkretno: čovek treba u bilo koje doba dana, na primer, oko dvanaest sati, nešto da čini. O tome šta on treba tu da radi raspravljao je sa svojim Anđelom prethodne noći. To je tako sa ljudima od sredine 15. stoleća. To ne treba da ima u svesti, to nije predviđeno za njegovu radoznalost. Ali čovek treba da je prožet tim mnenjem, da ono o čemu je raspravljao sa svojim anđeoskim bićem prethodne noći, treba učiniti plodnim u toku dana. Postoji ponešto u sadašnjem vremenu što može da uputi na ono što sam sada kazao. Naročito u bolnim godinama, poslednjih četiri do pet godina (misli na prvi svetski rat), može to veliko učenje da kaplje u čovečanstvo, da, na žalost, nije postojala ta svest o vezi sa višim bićima svakog dana, kroz doživljaje prethodne noći. Kako bi sve drugačije postalo u poslednjih četiri do pet godina da je mnenje ljudi bilo prožeto ovim: to što radim, to radim u saglasnosti sa raspravama sa anđeoskim bićem u toku prošle noći.
|
|
Opširnije...
|
|
|
Ideja Wort, kasnije Wortfuturis, nastala je aprila 2000. godine iz inicijative prevođenja i objavljivanja knjiga i predavanja Rudolfa Štajnera (1861–1925), osnivača duhovne nauke ili antropozofije. 
