P O J E D I N A Č N O    I    S V E M I R

Rudolf  Štajner

S v e t  i d e j a  je praizvor i princip svakog bića. U njemu se nalazi beskrajna harmonija i duševni mir. Biće, koje ne bi bilo osvetljeno njegovom svetlošću, bilo bi mrtvo i bez suštine, i ne bi imalo udela u celokupnosti sveta. Samo ono što svoje postojanje prima od ideje, predstavlja nešto na stvaralačkom drvetu univerzuma. Ideja je taj u sebi jasan, u sebi samom i samim sobom sebi dovoljan duh. Pojedinačno mora imati duh u sebi, inače opada kao neki suvi list sa drveta, i bilo bi uzalud tu.

       Čovek pak oseća i spoznaje sebe kao pojedinačno, ako se probudi do svoje pune svesti. Ali uz to je on zasadio čežnju prema ideji. Ova čežnja ga pokreće da savlada pojedinačnost i dozvoli da duh u njemu oživi, da bude saobrazan duhu. Sve što je sebično, što ga čini  o v a k v i m  određenim, pojedinačnim bićem, čovek mora da ukine u sebi, da skine sa sebe, jer to je ono što potamnjuje svetlost duha. Ono što proizlazi iz čulnosti, iz nagona, požude, strasti, to želi samo ta egoistična individualnost. Otuda čovek mora da umrtvi u sebi to sebično htenje, on mora umesto onoga što  o n  hoće kao pojedinac,hteti  t o  što hoće duh, ideja u njemu. Pusti pojedinačnost da otputuje i sledi glas ideje u sebi, jer samo je ona to božansko! Ono što se hoće kao pojedinac, to je u opsegu celog sveta neka bezvredna, u struji vremena nestajuća tačka; ono što se hoće „u duhu“, to je u centru, jer oživljava u nama centralnu svetlost univerzuma; neko takvo delo ne podleže vremenu. Ako se radi kao pojedinac, onda se isključuje iz zatvorenog lanca svetskog delovanja, onda se odvaja. Ako se radi „u duhu“, tada se uživljava u opšte svetsko delovanje. Umrtvljenje svake sebičnosti jeste osnova za viši život. Jer ko ubije sebičnost, taj živi u večnom  b i ć u. Mi smo  b e s m r t n i  u toj meri, u kojoj dozvolimo da sebičnost u nama odumre. Ono što je na nama smrtno jeste sebičnost. To je pravi smisao izreke: „Ko ne  u m r e, pre nego što  u m r e, taj  p r o p a d a, kada  u m r e.“ To znači, ko ne prekine sa sebičnošću tokom vremena svojeg života, taj nema udela u opštem životu koji je besmrtan, taj nikada nije bio tu, niti je imao istinsko bitisanje.

Branko Ljubić

Čovek koji danas živi u tako turbulentnom vremenu, kao budni svedok zadivljujućih dostignuća, ali i neopisivog varvarstva unutar čovečanstva, oseća prirodnu potrebu da sebi uvek iznova postavi jedno određeno pitanje u smislu neprekidnog preispitivanja i orijentacije svog individualnog životnog razvoja. Jer, u nemilosrdnoj borbi antagonizama, koja se odvija i unutar njegove duše, on spontano upućuje svoj pogled ka svom najvišem idealu (ukoliko ga uopšte ima), onome što mu kao duhovni uzor može da pruži orijentir u već jako komplikovanim okolnostima sadašnjeg razvoja čovečanstva. Tražeći onaj princip ili biće koje može da bude merilo životnog razvoja u sadašnjosti i budućnosti, on se pita: postoji li neko biće što nas u ovo vreme korumpiranih i lažnih vrednosti može svojim postojanjem i moralnim integritetom zaista uveriti u dublji smisao čovečanskog razvoja, koje poseduje sve ono što mora posedovati, jedno biće koje smemo da nazovemo reprezentantom čovečanstva? Koje je to biće – koje u najdubljem smislu te reči možemo da označimo Reprezentantom svih nas što sačinjavamo čovečanstva?

Ginter Ašof

U povezanosti sa istraživanjima o požaru prvog Geteanuma Ginter Ašof (Günther Aschoff) je pregledao mnoge arhivske dokumente. Pri tome je mogao da utvrdi, da je pitanje rođenja Rudolfa Štajnera bilo postalo nejasno kroz mnoge publikacije. Zato je po nalogu dornaške radne grupe arhiv i istorijat sakupio sve, što je mogao da nađe o mestu i datumu rođenja Rudolfa Štajnera. Ova naknadna istraživanja su pokazala, da je dan rođenja R. Štajnera 27. februar, a ne 25. februar 1861. godine.

Michael!
Leihe mir dein Schwert
Damit ich gewappnet sei
Den Drachen in mir zu besiegen.
Erfülle mich mit deiner Kraft
Damit ich in Verwirrung bringe
Die Geister, die mich lähmen wollen.
Wirke in mir
Dergestalt, daß das Licht strahle
Meines Ich, und ich so geführt werden kann
Zu Handlungen, die Deiner würdig sind.
Michael!

Intervju o Anđelima sa Hans-Verner Šrederom¹  – I deo

Predgovor

Intervjuisati nekoga o Anđelima na iscrpan način ne spada baš u svakodnevne poslove. Međutim, ukazivanja Rudolfa Štajnera na ovu temu su jasna i mnogobrojna, i to je naročito značajna tema za kraj ovog stoleća. Pre svega, pri tom se može uputiti na njegovo predavanje „Šta čini Anđeo u našem astralnom telu?“ (u predavanjima „Smrt kao životna promena“, ICD 182). Tu on vrlo detaljno izlaže kako Anđeo nastoji da u čoveku reši tri važna ideala budućnosti, i kakvim izobličenjima mogu oni da se izvrgnu ako ih čovek ne shvati svesno i u svojoj društvenoj okolini ne ostvari. U vezi sa ovim pominje Rudolf Štajner 2000. godinu, do koje treba da se razvije određena svest kao dejstvo Anđelove delatnosti i impulsa; to se postiže u prvom redu bavljenjem antropozofijom, studiranjem duhovne nauke Rudolfa Štajnera. To je pozadina intervjua sa Hans-Verner Šrederom, koji ima za cilj da pruži osnove za proširenje znanja o biću Anđela i odnosu između čoveka i Anđela.

Odlomak iz knjige Rudolfa Štajnera „Razvoj čovečanstva i saznanje Hrista“, Teozofija i rozenkrojcerstvo, jedanaesto predavanje, Kasel, 26. juni 1907.

    Unutar našeg vremena pojavio se novi element, koji je upravo zasađen u prvu trećinu poatlantskog vremena: to je podizanje hrišćanstva – najznačajniji usek u razvoju Zemlje uopšte. Sve što je bilo ranije, bilo je za okultizam samo priprema za hrišćanstvo. Buda, Hermes jesu samo proročka ukazivanja na hrišćanstvo, koje upravo treba da podigne čovečanstvo iz najdublje zapletenosti u materiju. I ono će ljude ponovo podići iz ove zapletenosti. Sada iznova počinje podizanje iz materije. I zadatak duhovne nauke je da pomogne u ovom podizanju naviše u duhovni svet.
    Sledeće razdoblje naše poatlantske kulture doneće doduše još više otkrića; ali čovek će u spoljašnjem svetu sve više gledati samo slova. Pravo hrišćanstvo će o spoljašnjem svetu govoriti tako, kako mi govorimo o tome, što je zgusnuti duh, i iz materije će nam opet proisteći duh. Mi nećemo reći o spoljašnjem svetu da je iluzija, mi ćemo ga imati u potpunosti i ništa nećemo izgubiti, a ipak se podići do duhovno višeg. I za ovaj razvoj hrišćanstvo će dati najveći prilog. Već u šestom razdoblju će to, što se danas objavljuje za malobrojne, biti u stanju, da dohvati velike mase ljudi i da ih povuče sa sobom; i time će čovečanstvo postići uvid u duhovni svet. Šta je danas misao, u budućnosti će biti snaga. U šestoj kulturnoj periodi mnogi će imati ovu snagu misli. Šta se danas zove teozofsko hrišćanstvo, raširiće se preko velikih masa ljudi. Ove misli će postajati sve snažnije; one će delovati stvaralački i na ljudski oblik. – Ranije je ljudsko telo izgledalo sasvim drugačije nego danas; vi biste bili zapanjeni, ako bih vam opisao ovo ranije telo. Ali time, što je telo bilo još meko, imalo je Ja mnogo veći uticaj na njegovo oblikovanje. Od uticaja volje duše na ljudsko telo čoveku je danas preostao još samo neki oskudan ostatak: Ako vi doživite neku strahotu, postanete bledi, jer to unutrašnje duševno stanje prodire do u krv; boja tela se menja. Ali, vi biste mogli da vidite kod drugih telesnih stanja, koliko samo malo vlasti čovek danas ima nad svojim telom. Kod penjanja to će iznova postati drugačije; telo će se oblikovati mekše i mekše, i čovek će ponovo zadobiti svoj uticaj na telo, ako u njemu sve snažnije budu postajale misli, koje se danas tek oskudno pojavljuju; te će potom same moći da preoblikuju telo. Čovek će iznova moći sam da obrazuje svoje telo, doduše tek u nekoj veoma dalekoj budućnosti.

Rudolf Štajner

Napredak u saznanju Hrista

Peto jevanđelje

Pariz, 27. maj 1914.

U današnjem razmatranju najpre bih hteo da govorim o onome, što mi unutar okultnog istraživanja sada možemo da znamo o Hristovom suštastvu, da bismo zatim na to nadovezali sa napretcima, koje počev od Misterije na Golgoti možemo da ostvarimo u saznanju Hrista.

U našem duhovnom pokretu uvek je iznova ukazivano na veliki značaj Misterije na Golgoti za čitav zemaljski razvoj. Time što se unutar okultnog istraživanja dalje pratio ovaj značaj Misterije na Golgoti, moglo se doći do tri pripremna stupnja Misterije na Golgoti, koji su se dogodili unutar razvoja Zemlje i u povezanosti sa njim. Tri pripremna stupnja prethode Misteriji na Golgoti, pripravljaju je, ali oni se ne odigravaju na fizičkom planu, nego se odigravaju u višim svetovima.

Prvi od ovih događaja pada u vreme lemurskog razvoja Zemlje. Dva sledeća događaja, drugi i treći, padaju u vreme atlantskog razvoja Zemlje. A četvrti je Misterija na Golgoti, koja se odigrala na fizičkom planu u poatlantskom vremenu, na početku našeg računanja vremena.